Monday, November 18, 2019

Ripple (XRP)

Ripple (XRP) je treća kriptovaluta po veličini i jedna od najstarijih (nastala davne 2012.), a ipak, oko nje se i danas vode najžešće diskusije, pri čemu su učesnici dve vrlo polarizovane strane, koje bez mnogo razmišljanja odbacuju argumente neistomišljenika. U ovom tekstu ću pokušati da argumentovano pojasnim neke aspekte ove kriptovalute i (barem na lokalnom nivou) pozovem na prekid rovovske borbe. Disklejmer: XRP čini skoro polovinu mog kripto portfolija, pa ne mogu da garantujem nepristrasnost.

Ripple Labs – kompanija

Počeci Ripple-a datiraju iz 2004, doba pre Satošijevog whitepapera i nastanka kriptovaluta. RipplePay je bio peer-to-peer (P2P) mreža za plaćanje razmenom IOU obveznica (digitalnih “dođem ti” obećanja). Daleko prostije od digitalnog keša, kod IOU obveznica ne postoji double-spend problem (duple potrošnje), učesnici koji veruju jedan drugom (ili zajedničkom trećem učesniku) mogu lako da razmenjuju obveznice. Primer sa tri učesnika: Ana i Milan veruju Petru do sume od 500 dinara, što omogućava Petru da se zaduži kod Ane do sume od 500 dinara izdavanjem IOUa – čak i ako ih trenutno ne poseduje! Može da poseduje samo 100 dinara a izda obveznice na po 400 dinara i Ani i Milanu istovremeno, a istovremeno i Ana može da iskoristi Petrovu obveznicu da plati Milanu. Daleko jednostavnije od onoga što je Bitkoin postigao, međutim uz jedan (veliki) problem – neophodnost poverenja. Niko ne garantuje da će Petar platiti ono što duguje poveriocima. Bitkoin je nekoliko godina kasnije to rešio – BTC predstavlja digitalni keš koji je prvi rešio double spend. Ako Petar ima samo jedan BTC, on može da pokuša da pošalje po jedan BTC Ani i Milanu istovremeno, ali mu mreža to ne dozvoljava, uspeće samo jedna transakcija od te dve.

Mreža obveznica poput RipplePay i digitalni keš poput Bitkoina mogu da funkcionišu zajedno, zapravo su vrlo kompatibilni – RipplePay je bez problema mogao da razmenjuje obveznice bazirane na bitkoinu, ali ponovo samo između učesnika koji veruju jedan drugom. Međutim, pojava bitkoina je bila novi momenat koji je inspirisao stvaranje native keš tokena na mreži koji bi izbacio potrebu za poverenjem učesnika.

Ono što je kompanija uradila je ipak različito od bitkoin koncepta. Da bi ostvario svoje ciljeve, BTC je morao da načini i neke žrtve. U osnovi, morao je da se oslanja na proof-of-work koji podrazumeva takmičenje, potrošnju energije i probleme sa skalabilnošću. Ripple je krenuo drugim putem, njegova mreža se zasniva na validatorima koji imaju mnogo manju moć od BTC majnera – tu su jedino da spreče double spend, pri čemu ne dobijaju nagradu. Algoritam kojim validatori dolaze do konsenzusa je zato vrlo efikasan, troši minimalne resurse i vrlo je brz. Ovde dolazimo i do prvog problema – većinu validatora na RippleNet mreži drži RippleLabs, što je u svetu kriptovaluta ahilova peta RippleNet-a, potpuno nekompatibilna sa Satošijevom vizijom. Objašnjenje ove, kao i druge dve velike “mane” (distribucije tokena i upotrebe tokena) ostavljam za kasniji deo teksta, sada je vreme da se objasni vizija Ripple-a.

Šta RippleLabs pokušava da postigne?

U doba kada informacije trenutno putuju sa jednog na drugi kraj sveta najbrži način da zaista prebacite novac iz jedne zemlje u drugu je da spakujete keš u torbu i lično ga prenesete avionom. Vi to lično vidite samo u retkim slučajevima, ali iako vam transakcija VISA katicom deluje kao trenutna, novac koji ste potrošili putuje nekoliko dana nakon što vi platite. Problem je u finansijskom sistemu koji i dalje funkcioniše na principima i tehnologiji starim više decenija, a jedna bitna posledica je cena – slanje novca u drugu državu je sporo, ali i vrlo skupo. Glavni cilj Ripple-a je unapređenje ovog velikog, a neefikasnog sistema internacionalnih poravnanja (cross-border settlements) i postepeno stvaranje Interneta Vrednosti (Internet of Value, IoV) u kome će se novac kretati vrlo brzo, jeftino i bezbedno.

Strategija i proizvodi RippleLabs-a

Kada opisuju svoju kompaniju zvaničnici Ripple-a ne koriste izraz “blockchain” ili “kripto” kompanija već kažu da su “payments” ili fintech kompanija. Fokus je na poboljšanju finansijskih transakcija, dok je blokčejn (precizniji izraz je distribuirani ledger) samo jedan od alata kojim se taj cilj postiže. Klijenti ne moraju da koriste direktno blokčejn da bi koristili proizvode.

RippleNet – osnova Ripple tehnologija

Prvo treba objasniti pojam ledgera – skupa zapisa (knjige ili fajla) u kome se beleže transakcije. U svetu gde svaka banka i kompanija vodi svoj ledger, problem nastaje kada dva ledgera treba da komuniciraju u realnom vremenu, prenoseći vrednost sa jednog na drugi. Nekoliko programera Ripple-a definisalo je interledger protokol – standard za komunikaciju nekompatibilnih ledgera, koji je open-source (zapamtite, ILP nije kod, nije softver, to je standard). Takođe su uradili i implementaciju tog protokola, to je upravo ono što čini RippleNet – mrežu nekompatibilnih ledgera koji mogu da međusobno komuniciraju.

xCurrent – donosi brzinu i pouzdanost internacionalnih transakcija

Najzreliji proizvod dostigao je upotrebni (production) nivo pre dve godine i većina klijenata koristi ili testira upravo xCurrent. Kao efikasan sistem za razmenu IOU obveznica između strana koje imaju međusobno poverenje, xCurrent je zapravo unapređena verzija RipplePay-a namenjena velikim institucijama, a na dobrom je putu da zameni zastareli SWIFT sistem koji nije značajnije unapređen od sedamdesetih godina prošlog veka. Njegova integracija u postojeći sistem je najkomplikovaniji deo prelaska na RippleNet, opisan od strane klijenata kao “zamena motora aviona tokom leta” (prelazak finansijske institucije na xCurrent traje više meseci). Iako koristi Ripple-ov sistem, xCurrent ne zahteva korišćenje XRP-a sem za plaćanje (vrlo malih) fee-jeva transakcija, ali je on samo prvi korak u integraciji Ripple tehnologije, donoseći procenjenih 30% uštede korisniku u internacionalnim transakcijama.

xRapid – oslobađa klijenta dodatnih problema likvidnosti i poverenja

Da bi dve banke završile transakciju potrebno je da se prenese pravi novac, a ne IOU obveznica. Trenutno ovo ne predstavlja veliki problem sem kada su u pitanju likvidni koridori, recimo USDEUR – američka banka koja želi da prenese novac u Nemačku može da to uradi prilično jednostavno koristeći sopstveni račun u nemačkoj banci ili finansijske usluge korespondenta poput Citibanka. Međutim, obe opcije koštaju – banka mora da ima “parkiran” novac u nemačkoj banci, a usluge korespondenta takođe nisu jeftine. Ovo je dovelo do centralizacije bankarskog sistema i visoke cene transakcija. Zamislite tek koliko je komplikovano kada treba da primite novac koji vam je poslala baba iz Kanade©. Kanadska banka naravno nema račun u Srbiji, pa je potrebno novac preneti u SAD, pa u Nemačku i na kraju u Srbiju, što traje i nosi troškove na svakom koraku, čak i uz xCurrent.

Tu nastupa xRapid, sledeći nivo integracije u RippleNet. Nakon što je institucija integrisala xCurrent, više nema nikakvih prepreka da pređe na sledeći nivo, oslobodi novac zaglavljen u inostranim računima (ili prestane da plaća korespondente) i time ostvari dodatnu uštedu. Kada Kanadska banka, koja koristi xRapid, želi da pošalje novac, ona ne mora da koristi posrednike – xRapid će automatski konvertovati CAD (kanadski dolar) u XRP na kanadskoj menjačnici i poslati ga u Srbiju gde će taj XRP biti konvertovan u dinare na srpskoj menjačnici i isplaćen vama. Algoritam radi optimizaciju putanje (sličan princip kao GPS navigacija) i automatski nalazi najefikasniju putanju za prenos. Banka i dalje koristi Ripple aplikaciju koja je skoro identična xCurrentu, nema direktan kontakt sa XRP kriptovalutom, a troškovi su prepolovljeni. Ceo proces traje 2-3 minuta, a sama transakcija kroz xRapid oko 4 sekunde. Prelaskom na xRapid i XRP korisnik se oslobađa potrebe za poverenjem prema dužničkoj strani (ne koristi IOU obveznice), smanjujući rizik poslovanja.

Jedan od glavnih argumenata protiv XRPa je da će banke koristiti xCurrent, ali neće koristiti xRapid. Kao što sam objasnio, banka zaista ne mora da pređe na xRapid, ali zašto ne bi htela da pređe? Prelazak sa xCurrent na xRapid je lak, ušteda osetna (pogotovo u korišćenju nelikvidnih koridora), a banke nisu neko ko rado plaća više ako baš ne mora. Prvi klijenti koji koriste xRapid zapravo i nisu banke već kompanije specijalizovane za internacionalne transfere, poput Cuallix-a koji već koristi xRapid za prenos novca između SAD i Meksika, dok su MercuryFx i IDT početkom maja završili finalne live testove i objavili da su rezultati odlični. Dva velika igrača u ovoj industriji, WesternUnion i Moneygram su u fazi testiranja xRapida. Ukratko, više nije pitanje da li će se koristiti xRapid, već koliko će se brzo širiti mreža klijenata.

xVia – rešava problem standardizacije plaćanja

Neke od najvećih internacionalnih kompanija imaju saradnike i zaposlene u mnogim zemljama, a sa tim i problem integracije sa velikim brojem platformi za plaćanje. Primer iz realnog sveta – nakon što AirBnB klijentu naplati 29$ za boravak u Tanzaniji, domaćin nakon transfera dobije 9$. Gejts fondacija procenjuje da su ljudima u siromašnim zemljama potrebne transakcije suma manjih od 1$ da bi učestvovali u globalnoj ekonomiji, što je trenutno nemoguće. To je problem koji rešava najnoviji proizvod u Ripple paleti, omogućavajući kompanijama da koriste likvidnost RippleNet mreže koju obezbeđuju xCurrent i xRapid učesnici. Umesto održavanja brojnih nostro računa i koridora za transfer, držeći potrebnu količinu XRPa (ili kupovati ga po potrebi) kompanija može plaćati u celom svetu, a predhodno zaglavljen novac upotrebiti pametnije. Interesovanje institucija za ovaj proizvod je takođe veliko, ali su implementacije još uvek u ranim fazama.

Ostali projekti Ripplea – Codius, Xpring, Coil…

Stiče se utisak da je Ripple prilično uspešan u osvajanju primarnog tržišta, pa se polako vraća nekim zapostavljenim projektima i otvara nove vertikale u razvoju. Evo nekih.

Codius je smart contract platforma koja se oslanja na XRP ledger. Ripple je napustio aktivan razvoj ovog projekta 2015. godine, jer je procenjeno da ne postoji adekvatno tržište, a postojali su problemi i sa standardizacijom plaćanja. Nedavno je ponovo aktiviran i Ripple ga definiše kao “otvoreni protokol za hosting programa sa ugrađenim sistemom za plaćanje mikrotransakcijama”.

Tokom najveće godišnje kripto konferencije, Consensus 2018, dobili smo objave dva velika projekta, koja su po svemu sudeći već značajno odmakla u razvoju. Xpring je inicijativa, sektor kompanije koji ima za cilj finansiranje i promociju startup projekata koji će se zasnivati na korišćenju RippleNeta i posebno XRP valute. Po svemu sudeći, kompanija smatra da je osnovni cilj osvajanja tržišta internacionalnih poravnanja dovoljno odmakao da mogu da se posvete proširenju upotrebnih namena XRPa i izgranji ekosistema koji će koristiti prednosti valute – brzinu, male troškove i veliku likvidnost.

Jedan od projekata koje podržava Xpring inicijativa je Coil, namenjen mikrotransakcijama i monetizaciji interneta. Umesto plaćanja pretplata, uz pomoć Coila bi se mogao ostvariti “pay-per-view” model monetizacije, što bi omogućilo altrernativu trenutnom modelu zasnovanom na bombardovanju korisnika reklamama. Postoje naznake da će ovaj projekat koristiti Codius, pa bi u perspektivi imali sledeći scenario: vi platite gledanje pojedinačnog filma na Netfliksu, a vaša uplata bi mogla da automatski bude podeljena i prosleđena svim kreatorima, trenutno i fer. Još uvek je rano, ali činjenica, da su osnivači Coila četiri (visoko rangirana) čoveka/lica iz Ripple-a koja su prešla uz blagoslov i finansijsku podršku firme, govori mnogo.

XRP kao strateško oružje firme

Opšti stav kritičara je da Ripple koristi “beskorisni” XRP coin da se obogati. Nadam se da sam objasnio kako XRP ima vrlo jasnu namenu, a još jedna činjenica je da Ripple prodaje sve manje XRPa, recimo tokom decembarskog “pumpa” nisu prodali niti jedan XRP, za razliku od konkurentskih projekata koji su to radili (osnivač jedne vrlo popularne kriptovalute je recimo sve svoje koine (novčiće) prodao na samom vrhu balona). Ripple posmatra svoje XRP koine kao “strateško oružje” za razvoj ekosistema, prodavajući XRP van menjačnica direktno klijentima uz povoljne uslove, ali i ograničenja – moraju koristiti dobijeni XRP u realnim scenarijima za koje je namenjen, ne mogu ga jednostavno prodavati uz profit.

Escrow

Ripple takođe ne može da “dumpuje” svoju količinu XRPa zato što je njihovih 55 milijardi novčića zaključano u kriptografskom escrow-u, koji svakog meseca oslobađa jednu milijardu i daje je na raspolaganje Ripple-u. Deo koji Ripple ne iskoristi tog meseca se ponovo zaključava i postaje dostupan 55 meseci kasnije. Od prve 3 milijarde XRPa, koje su otključane u prva tri meseca 2018. godine, iskorišćeno je samo 300 miliona, dok je preostalih 2.7 milijardi automatski vraćeno u escrow i zaključano do leta 2022. godine.

Partneri Ripple-a – SBI, Santander, BoE, MUFG, FED…

U kripto svetu ne postoji ekvivalent Ripple mreži partnera i klijenata, nju čine najveće finansijske institucije sveta. Najbliži partner im je SBI Holdings koji je u saradnji sa RippleLabs-om formirao SBI Ripple Asia. SBI Holdings je divizija za finansijske servise SBI Grupe, konzorcijuma koji čini većina Japanskih banaka, vlasnik je 10.5% Ripplea i 60% kompanije SBI Ripple Asia. Njihov CEO (izvršni direktor) Jošitaka Kitao često daje izjave o budućnosti bankarstva zasnovanom na XRPu. Santander banka, jedna od 10 najvećih na svetu, je takođe odavno blizak saradnik, već koriste xCurrent, a testiraju xRapid još od početka razvoja. Lista značajnih partnera i klijenata se nastavlja: već pomenuti Western Union i Moneygram, kripto fond Majkla Aringtona (baziran na XRPu!), MUFG (Micubiši finansijska grupa), Bank of England, Cambridge GP, Credit Agricole grupa – lista ima preko 150 unosa, a možete je pregledati na http://rppl.info, uz relevantne linkove. Po rečima CEOa svake nedelje se potpiše ugovor sa barem jednim klijentom, pa je Ripple prestao da objavljuje svako partnerstvo i sledeća objava će biti kada pređu brojku od 200 klijenata/partnera.

Nešto je bitnije od same liste banaka i kompanija – Ripple blisko sarađuje sa više centralnih banaka kao i sa regulatorima, obezbeđujući regulatornu sigurnost i masovno prihvatanje na državnom nivou. Takođe je jedina kompanija iz kripto sveta koja je član upravnog odbora FPTFa (U.S. Federal Reserve’s Faster Payment Task Force). Implikacije ovako bliske saradnje sa FEDom, kao i sa Internacionalnim Monetarnim Fondom (Ripple je u savetodavnom odboru) malo su detaljnije objašnjene ovde.

Budući razvoj firme, ledgera i ekosistema

Osnova RippleNeta je rippled, bazni peer-to-peer server koji pokreće mrežu. U maju 2018. rippled je dostigao verziju 1.0, što je u softverskom svetu oznaka finalnog stabilnog proizvoda koji ispunjava sve željene kriterijume. Ovo je i naznaka da je xRapid blizu izlaska iz bete, a to je onaj trenutak koji svi čekaju. Glavni cilj kompanije u 2018. je povećanje likvidnosti sistema prema brojnim FIAT (dekretnim) valutama i povećanje upotrebne vrednosti XRPa. Marketing je sve ozbiljniji, poput XRP donacije DonorsChoose sajtu, koja je bila toliko velika (29 miliona dolara) da je u potpunosti finansirala sve željene projekte koje su imali, a Ripple izvukla iz anonimnosti i predstavila ih (kao i XRP) javnosti. Takođe je intenzivirana komunikacija sa ljudima iz kripto sveta i kompanija se sve aktivnije bori protiv dezinformacija koje ih uporno prate.

Kritike RippleLabsa i XRPa

Centralizacija – Postoje različiti kriterijumi određivanja decentralizacije sistema. Zlatni standard je BTC, gde je “premine” vrlo mali, a svako sa računarom i pristupom internetu može da se priključi mreži i učestvuje. Barem je tako bilo u početku, danas je većina “hash powera” (hash snage) BTCa u rukama nekoliko mining poolova (rudarskih zadruga), što je jedan aspekt centralizacije, pri čemu su poolovi iz iste zemlje (Kine) što je drugi, značajniji aspekt centralizacije. Kako to izgleda na RippleNetu?

Raspodela coina – Vrlo loše po standardima kriptovaluta, većinu XRPa drži RippleLabs, a nekoliko milijardi je u rukama “neprijateljskog entiteta” po imenu Jed McCaleb – jednog od osnivača kompanije, koji je zbog neslaganja otišao i osnovao konkurentski Stellar. Njegov XRP je bio predmet sudskog spora i po presudi Jed ima ograničenje količine XRPa koju može da prodaje. Ono što je u vlasništvu RippleLabsa je zaključano u pomenuti escrow i oslobađa se vrlo sporo (samo 300 miliona u Q1 2018, strateškim partnerima). Ripple ih smatra strateškim oruđem i koristi ih za jačanje mreže uvođenjem velikih institucija i menjačnica. Kao najveći holder, Ripple nema apsolutno nikakav interes da umanjuje vrednost svojih koina.

Validatori mreže – Na prvi pogled takođe vrlo loše, ali priča je složenija. Validatori na konsenzus mreži nisu ekvivalent “minerima” (da li staviti rudarima?) na BTC mreži, oni nemaju njihovu snagu – jedina funkcija validatora je sprečavanje double-spend problema. Ne odlučuju koja će se transakcija obraditi u sledećem bloku, nemaju pravila koja je transakcija validna i ne prate šta ona radi. Većina validatora je u vlasništvu Ripplea što će se promeniti tokom 2018. godine (jedan od glavnih ciljeva kompanije) – za svaka dva neRipple validatora, Ripple će isključiti jedan svoj. Svako može da pokrene svoj validator na mreži i učestvuje, ali, kako je RippleNet mreža na kojoj rade finansijske institucije, da bi ste postali trusted (pouzdan) validator  potrebno je da ispunite određene uslove – identifikaciju i visoke standarde po pitanju dostupnosti i pouzdanosti.

Banke nikad neće koristiti XRP, napraviće svoj koin – banke ne moraju da drže XRP da bi ga koristile, pomoću xRapida one su oslobođene potrebe da direktno drže XRP – njega drže market makeri (menjačnice). Cela transakcija pomoću XRPa traje nekoliko sekundi, a market maker preuzima rizik volatilnosti u tom periodu, jer mu se isplati. Banke bi mogle da izbegnu XRP na dva načina:

  1. Da ne koriste RippleNet već da naprave svoj sistem (kopiju), što je u ovom trenutku vrlo teško zamisliti, jer je Ripple daleko odmakao i one nemaju finansijski interes da izlaze iz dobro istestiranog i dokazanog sistema (u kome vrlo komforno rade) u nov, neproveren sistem i
  2. Da na RippleNetu naprave svoj koin, koji bi u osnovi bio samo još jedna IOU obveznica, što donosi niz komplikacija, a nikakav benefit. Za IOU je potrebno održavati trust linije (odnose poverenja), moguća je i blokada sredstava. U osnovi je to isto što i korišćenje xCurrenta, a to je skuplja i neefikasnija verzija. Mogu da odbiju da sa xCurrenta pređu na xRapid, što je strateški gledano loš izbor, jer će mnogi, pogotovo manji igrači, želeti uštedu i komfor koji xRapid donosi i biće u prednosti. Ripple nikoga ne tera da pređe na xRapid, ali ne zaboravite da veći broj klijenata već koristi xRapid u ovoj ranoj fazi izgradnje sistema.

Ripple može da vam oduzme sredstva i blokira transakcije – netačno, ovo jednostavno nije moguće, ako koristite XRP, ali je moguće blokirati sredstva u slučaju IOU obveznica, a to može da uradi onaj ko ih je izdao na RippleNet mreži.

Ostale (FUD) tvrdnje – posetite https://fudbingo.com, XRPchat ili discord, ili me direktno pitajte, pa ću se potruditi da vam argumentovano odgovorim.

Potencijalna vrednost XRP-a

Najteži i najrizičniji deo analize, procene odgovaraju pripadnosti tabora i idu od nule (jer je XRP prevara) pa sve do trocifrenih, pa i četvorocifrenih vrednosti (jer će XRP biti jedina svetska valuta). Istina je da u ovom trenutku niko ne može sa sigurnošću da tvrdi koliku bi cenu XRP mogao da dostigne.

Neka realnija predviđanja zasnivaju se na proceni upotrebe xRapida, uz ogradu da su uticaj xVia i pojava novih use-caseova (slučajeva korišćenja) (Xpring inicijativa) velike nepoznanice. Ako bi xRapid preuzeo većinu SWIFT transakcija, što je naravno moguće, cena XRPa bi morala da pređe u dvocifreni dolarski rang, recimo 15-25$ samo da bi mogla da pokrije probleme likvidnosti. Tržište internacionalnih poravnanja je ogromno, a potencijal rasta još veći, pogotovo kada se trenutno postojeća frikcija ukloni i proces postane brži i jeftiniji, pa bi ova cena rasla vremenom. Prenos triliona dolara dnevno ne može se ostvariti sa nekoliko desetina milijardi koina koji vrede ispod 1$, pa i 10$, jer bi pojedinačni bankovni transferi (koji se mere u stotinama miliona dolara) previše “pomerali” tržište. Ekvivalent bi bio kupovina kuće bitkoinima u 2011. godine i danas. Te 2011. BTC je vredeo kao XRP danas, bilo ih je samo 6 miliona, a dnevno se trgovalo u vrednosti od par desetina hiljada dolara, pa bi kupovina u vrednosti od 200.000$ iznosila 5% celokupne vrednosti bitkoina, a više puta bi nadmašila dnevni volumen (umesto volume) – ukratko napravila bi haos na berzi.

Optimistične procene su veliki uspeh xRapida, xVia, uz eventualni ulazak fondova i povećane potražnje i držanja XRPa, koje bi nastale iz brojnih novih upotrebnih mogućnosti – ovo bi se ostvarilo zbog prednosti sistema u kome bi učestvovale velike finansijske institucije kroz xRapid i kompanije kroz xVia (brzina, mala cena upotrebe i likvidnost kao glavni faktori). Masovna upotreba bi uvela novi faktor koji bi uticao na cenu – svaka transakcija na RippleNetu uništava jedan vrlo mali deo XRPa, što bi pri velikom broju transakcija moglo biti vrlo značajno (manje koina povećava vrednost). Tu već prestaje validnost svih predviđanja – niko ne zna zasigurno, ali trocifrena dolarska vrednost nije isključena. Čak i da se ovo dogodi, još uvek smo godinama daleko od tog scenarija.

Konkurencija – Stellar, SWIFT gpi

U kriptosvetu Ripple i XRP trenutno imaju samo jednog potencijalnog konkurenta – kompaniju bivšeg osnivača Ripplea, koji je napustio kompaniju zbog neslaganja i osnovao konkurentski Stellar. Iako na prvi pogled može delovati da su konkurenti oni to zapravo nisu, iz nekoliko razloga. Prvo, Stellar ne targetira isti segment, takođe ove dve kompanije nisu ni približno iste po veličini, broju klijenata i nivou razvoja. Prava konkurencija dolazi van sveta kriptovaluta. Ripple nudi alternativu zastarelom SWIFTu koji je svestan pretnje i pokušava da nadoknadi tehnološki zaostatak i istovremeno iskoristi tržišnu prednost. Oni imaju daleko veću bazu klijenata (oko 11.000 finansijskih institucija) i banke imaju više poverenja u njihov sistem. Početkom 2017. SWIFT je pokrenuo modernizovanu verziju sistema nazvanu SWIFT gpi (global payments initiative) i trenutno je oko 50 banaka prihvatilo taj sistem, dok se 160 obavezalo da će ga koristiti, dakle može se reći da su u blagoj prednosti. Kako je prelazak na GPI lakši od prelaska na RippleNet sistem njjihova mreža će se kratkoročno gledano verovatno brže širiti. Neke banke su odlučile da se priklone jednom od dva carstva, dok su druge odlučile da paralelno implementiraju obe opcije.

Zvaničnici Ripple-a ne smatraju SWIFT gpi konkurencijom na duže staze. Njihov odgovor je da su promene koje SWIFT implementira “premale i zakasnele”. Modernizovani SWIFT gpi sistem je (po njima) samo tehnološko unapređenje arhaičnog sistema baziranog na razmišljanju iz 20. veka, evolucija, dok RippleNet donosi revoluciju. SWIFT gpi ubrzava transakcije i poboljšava njihovu vidljivost – po njihovim rečima 90% transakcija se završi istog dana, pri čemu je klijentima mnogo jasnije zašto je transakcija zaglavljena ili poništena. Tu se završava unapređenje, koje opet ne može da se meri sa brzinom, vidljivošću i izvešnošću transakcija preko xCurrenta. Napredniji Ripple proizvodi donose novu dimenziju koja je van domašaja SWIFT gpi i rešavaju mnogo širu oblast i dodatne probleme. Da li su unapređenja koja donosi SWIFT gpi dovoljna za banke? Kratkoročno odgovor je “verovatno da”, banke su tradicionalno inertne i nisu voljne da eksperimentišu. Dugoročno stvari stoje drugačije, tržište internacionalnih transakcija se vrlo brzo menja i banke iz SWIFT sistema se suočavaju sa žestokom konkurencijom koja ih lako može “ostaviti u prašini”.

by Muad’Dib

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo vas unesite svoje ime